ИЗ "ПОЕМЕ ГОРЕ" - Марина Цветајева

ПОГОВОР

Има празнина у памћењу - мрена

На очима: седам копрена.

Не сећам те се издвојено. Зија -

Место црта - бела провалија.

Без обележја. Бела празнина недогледом -

Сав. (Душа у ранама очаја,

Рана - сама.) Делове да кредом

Назначи - ствар је кројача.

Небески свод - исцела створен је.

Океан - мноштво капљица?! - Без трага, јер

Без обележја. Тачно - створење

Посебно је. Љубав је - веза а не трагање.

Вране или светлосмеђе боје - нека

Сусед каже: видовит је. Зар

Страсти делити на части?

Зар сам часовничар или лекар?

Ти си као круг - потпун, неподвојен:

Неподвојен вихор, потпун траг.

Не сећам те се одвојено

Од љубави. Једнакости знак.

(У пласама сањивог паперја чух -

Водопад: пане хумци тромци -

Новином чудном за слух,

Уместо: "ја" - престоно: "ми"...)

Ал зато, у животу тесном и бедном,

"Животу какав јесте" од почетка света -

Ја те не видим заједно

Ни с једном:

-памћење освета!

1. јануар - 1. фебруар 1924.

Праг. Гора