ПЕСМА - Десанка Максимовић

Не чуди се, песма, песма је ово,
песма је ово што ми на лицу пише,
не мора да се каже ниједно слово.
Песма је и кад шума дубоко дише,
песма кад ми се поглед на теби смеје.

Не чуди се, песма сама ниче,
и противу моје рађа се воље,
она сама од себе бива.
Она је и кад младо цвета поље,
она и ово шта ми на челу снива.

Не чуди се, не тиче ме се ништа друго,
не тиче ме се ништа овог часа
докле ми она у души сија.
Песма је ово што ми на лицу таласа,
песма цео свет сад, песма и ти, и ја.

Не чуди се, све што другима се чини
неразумљиво, и лудост, и грех,
песма је што сад да процвета треба.
Песма је и мој безразложни смех,
песма и сутон што сад пада с неба.