Болнички сточић као барка Ноја,
само што нема на њему живих бића,
топломер, лимун, воћна пита,
различите неке бочице без броја.
Још дан и ноћ, можда зора која
болничка када стане да свиће,
узалудне све те ствари биће,
ни душа више неће се звати своја.
Расечен лимун, огуљена банана,
остаће на сточићу једног дана,
и ружин пупољак полусвео, жути.
Неће болесник понети ни цедуљицу
коју му неко с љубављу упути,
остаће непрочитана, нетакнута.
само што нема на њему живих бића,
топломер, лимун, воћна пита,
различите неке бочице без броја.
Још дан и ноћ, можда зора која
болничка када стане да свиће,
узалудне све те ствари биће,
ни душа више неће се звати своја.
Расечен лимун, огуљена банана,
остаће на сточићу једног дана,
и ружин пупољак полусвео, жути.
Неће болесник понети ни цедуљицу
коју му неко с љубављу упути,
остаће непрочитана, нетакнута.
Нема коментара:
Постави коментар