Стојим на сунцу у батумској луци.
Не мичем се с места
омађијана од њена бескраја.
Свуда около разбацани облуци,
као из каквих дивовских гнезда
просута јаја.
Има их свих облика и свих боја,
плаветнога и бисернога сјаја;
има их ситних као голубија,
има их као у гусака и шљука
и крупних ако што су у ноја.
Окамењена гнездара изгледа лука.
Зажарен високи шатор
јужнога неба,
без иједног облака цигла,
чини се огроман чаробан инкубатор
испод ког тек што се нису дигла
крила галеба.
Не мичем се с места
омађијана од њена бескраја.
Свуда около разбацани облуци,
као из каквих дивовских гнезда
просута јаја.
Има их свих облика и свих боја,
плаветнога и бисернога сјаја;
има их ситних као голубија,
има их као у гусака и шљука
и крупних ако што су у ноја.
Окамењена гнездара изгледа лука.
Зажарен високи шатор
јужнога неба,
без иједног облака цигла,
чини се огроман чаробан инкубатор
испод ког тек што се нису дигла
крила галеба.
Нема коментара:
Постави коментар