уторак, 26. мај 2015.

ВОЛОС - Десанка Максимовић

Лута мојим завичајем Волос бог,
у овешталом јагњећем кожуху,
сам он у свежем јутарњем ваздуху.
Зачуђено га посматра орач во:

да ли је то збиља Волос, главом он,
а раме му из кожуха вири голо,
да ли је то збиља бог предак-Волос?
А пре петнаестак пута година сто 

белела се на њему јагњећа вуна
и земља свуд била обрасла у руна,
небеса сва одјекивала од блеке.

Пастири и бог стада устају зором.
Ено га већ стоји пред празним тором
и креће тужан у друге пределе неке.