ИСИДОРИН ВРТ - Десанка Максимовић

Знала си земља је само привидно мрка,
у њој је запретана крв вишања,
и белина уцвалог глога, и кукољ плави,
и у врт си излазила да чепркаш
помажући земљи, као мутној мисли,
да прави лик појави.

Знала си биљка је сродна са човеком,
сродна људском срцу цветних круна данца,
као између људи ходала си по свом врту,
нагињућ се брижно над биљчицу крту,
и чупајућ коров
као насилника и самозванца.

А кад прве светиљке стану да се пале,
чуло се чак с улице, иза живица густих,
како вода негде у лишћу шушти, -
то си ти из старинске, баштенске канте
залевала невен и лале
и модре лепекате.