ОРЕОЛ - Десанка Максимовић

Увек кад се отуд вратим
пуна сам неба и лета.
Све што додирнем златим,
све што погледам процвета.

На песму све на мени сећа:
и говор и ход занети;
час се чини да ме срећа
прати, час да бол ми прети.

Све на свету туђе ми буде.
Плашим и привлачим као тајна.
Гледају ме и сви се чуде:
магла око мене лебди сјајна.