НИКОЛИ ТЕСЛИ - Десанка Максимовић

Како је могуће,
творче земних сунаца и месечина,
рођаче Перуна и громовник Илије,
који си ишао од људског несна до несна,
светлећи док се формула сазвежђа не срачуна,
док се не забележи тек рођена песма,
како је могуће да и тебе тама скрије.

Зар је и тебе
који си крао огањ васионе,
који си осветљавао по беспућу лађе,
пунио блеском концертне дворане,
гњурао руке у матице озона,
морала судбина других да снађе!

Ти који си у свакоме крај нас пламу,
свакој жаруљи, муње обасјању,
зар ниси могао помрчини утећи?
Зар и ти који си крај нас разгонио таму
мораде у њу лећи?

Зашто те не сахранисмо у санте поларне
где су и ноћи светле и беле,
па би и мртав лежао у сјају,
па би кад ти зрак месечина и сунца
биљурни ковчег дарне,
муње се око тебе разлетеле!