ДРВЕНА ЦРКВА - Десанка Максимовић

Слетела однекуд у шуму покрај Осла
црква мало већа од патуљкове куће.
Можда птицу неке заоблачне шуме
небо посла
и спусти међу ово жбуње и пруће.

Уместо крова има петоро крила,
не зна се јесу ли птичја или анђеоска,
или изумрлих морских риба пераја,
а можда су и једра са викиншког брода,
одрвенела, без негдашњег сјаја.

Црквица од брвана вековнога храшћа,
каквога буром разнесена сплава,
без икона, без мириса уља и воска,
с Исусом под сводом малим као играчка,
морала је бити место ходочашћа,
задужбина нека на земљи светачка.

Тек знам као и за цркву из свог села
да је света као ваздух, реке, чесме,
као гнезда и зеленило шумских стреха,
као свитац, пчела,
и ако запише ко у њој стих љубавне песме,
да није никаква учинио греха.