Тисућу стабала, а он један свега
хода кроз шуме древни храм,
и мада један, не осећа се сам -
блиска су му та бића око њега.
Пролази крај јела густог збега,
миришу иглице, смола, сухи чам,
лицем му склизне с грана росе грам,
с душе слети ноћне море стега.
Крв зажубори и листају плућа,
свих тих бића зелена тисућа
блиска му је као људски створ.
Живот му постаје лак и јасан,
води са шумом сад нем, сада гласан,
дрвећу само схватљив, разговор.
хода кроз шуме древни храм,
и мада један, не осећа се сам -
блиска су му та бића око њега.
Пролази крај јела густог збега,
миришу иглице, смола, сухи чам,
лицем му склизне с грана росе грам,
с душе слети ноћне море стега.
Крв зажубори и листају плућа,
свих тих бића зелена тисућа
блиска му је као људски створ.
Живот му постаје лак и јасан,
води са шумом сад нем, сада гласан,
дрвећу само схватљив, разговор.
Нема коментара:
Постави коментар