Лежи у трави угинуло живинче,
можда веверица, можда дивље маче.
Смрт га се можда одвано дотаче,
па не хаје више за шуму, за ветра приче,
за биљку која у близини ниче.
Видим крај њега бројне нападаче,
хватају да га убого докрајче.
Бедно живинче!
И оно на свет овај родило се
да га сад мрави и црви разносе,
да дели и оно судбину човека.
Падају по њему листови и гране
да га по обичају шумском сахране.
Тужи за њим неки ветар издалека...
можда веверица, можда дивље маче.
Смрт га се можда одвано дотаче,
па не хаје више за шуму, за ветра приче,
за биљку која у близини ниче.
Видим крај њега бројне нападаче,
хватају да га убого докрајче.
Бедно живинче!
И оно на свет овај родило се
да га сад мрави и црви разносе,
да дели и оно судбину човека.
Падају по њему листови и гране
да га по обичају шумском сахране.
Тужи за њим неки ветар издалека...
Нема коментара:
Постави коментар