НОЋ У БОЛНИЦИ - Десанка Максимовић

Ноћ. Сто педесет и шест одаја.
Једва дишу занемели кревети.
Лелујају болесници као авети
ходником пуним муклог полусјаја.

Понеко сву ноћ окна прозорска збраја,
не може да спава, а ноћ врела, лето.
Покушава да се Јовањског мраза сети
у јулској ноћи којој нема краја.

Уто пресече небо муње гуја,
 у врт болеснички дојезди олуја,
однекуд из здравља прохладнога царства.

Болесници као у рај из врелог пакла
посматрају како пуцају неба стакла,
како бујица свежине нараста.