ПРВА ЉУБОМОРА - Десанка Максимовић

Био нечији малени син
дивљењем, љубављу обасут,
гнездо му био топли скут,
њему дат сваки трен и чин.

Ненадно ноћу у дом њин
сестрицу спусти месец жут
у најдражи дечаку кут, -
у нежни осмех материн,

на коме се дотле грејао он, -
осмех дотле само њему склон.
Животом први пут ојађен

љубомроно притрча уз скут
изненадним му бићем отргнут.
И у горки плач бризну на трен.