УМЕТНИЦИ - Десанка Максимовић

Кад чују звонку реч, песници сину,
слично сликару очараном лепотом,
музичару пред луталицом нотом,
вајару кад осети покислу глину.

Једна реч само буде песми клица,
реч изненадна, изненадна звука,
једна боја само, само једна пука,
заметак буде бојом богатој слици.

Песник заљубљен у реч свуд је чује,
у тишини и  помами олује,
гласу зрикавца скривена у цвећу,

сиктању змија, разговору звона.
Умирујуће тишине сутона
музичара као музика салећу.