ИСИДОРА У ОРЕОЛУ ИЊА - Десанка Максимовић

Још видим Исидорин лик под мисли дувком,
дужице маглене и суре,
као небо мартовско пуне проблесака,
и, као лед на цветовима раним,
наочара тешке биљуре,
и покрет руком
као да мисао започету неку
од изненадног узбуђења брани.

Још видим плаветно бео ореол
косе, коју би, као маслачак,
могао стрести и тих лахор;
видим лице лепо и младо
и у иња светлуцању лаком.

И питам се како ли је и умном човеку
било пети се уз њених мисли врлети,
и ускладити своје срце с оргуљама
њених узбуђења
и како је стрепети било
сред нежнога разговора
кад ће иза загонетног бића Исидоре жене
искрснути опоро дубок човек Исидора.