ВЕСТ - Десанка Максимовић

Човек носи вест тајну, још незнану,
страх га да је не види ко из зеница,
да му не промакне између реченица,
тишти га вест као да има злу рану.

Чини му се да га кришом неко гања,
као да опасну дрогу кријумчари,
или још која од гоњених ствари -
већ је преморен од дуга страховања.

Зна вест мора рећи околишно,
не одвећ јасно, ни одвећ сувишно,
а да некако невољу наговести.

Зна добро речи могу да посеку
и да вест доноси несрећу неку.
Уморан је и тужан од ове свести.