Као да си у трави изгубио иглу,
заборавио си једнога трена
једно име. Многа друга имена,
падну ти на памет у мигу.
Похватају се око тебе у игру
имена драгих људи, деце, жена,
дуго памћена и дуго вољена,
а ту заборављену једну реч, циглу,
никако да ископаш из сећања.
И осећање те кривице гања:
јер тај безимени из исте је зграде,
сретате се често и рукујете.
У које ли је завијутке девете
мозга то име могло да западне!
заборавио си једнога трена
једно име. Многа друга имена,
падну ти на памет у мигу.
Похватају се око тебе у игру
имена драгих људи, деце, жена,
дуго памћена и дуго вољена,
а ту заборављену једну реч, циглу,
никако да ископаш из сећања.
И осећање те кривице гања:
јер тај безимени из исте је зграде,
сретате се често и рукујете.
У које ли је завијутке девете
мозга то име могло да западне!
Нема коментара:
Постави коментар