У ЗЛАТУ ЈЕСЕНИ - Десанка Максимовић

У парку чије лишће нагло вене,
затрпана сметом меди, бакра, злата
листак по листак са тугом посматрам
све их ветар наноси на мене.

Ево лиске брезе још јуче зелене,
сад пара бакра просјаку је дата,
ено клена  у долами од броката -
и све ће опасти док се само прене.

Мисли су ми паучинасте, искидане,
гомилају се као смет испод гране.
Да ли се тако осећају и ласте

и косови и славуји и жуне
кад јесен лишће са дрвета здуне
и однесе у видик љубичасти?