У дворишту измаглица и сета.
Опустео тор, качињак и кочак,
не дотиче их се ни поглед олак,
нису никоме брига ни девета.
Ветар нанео листа смет до смета.
Таљиге кисн конаку надомак,
пала им руда, поспадао точак
и истрла се боја са дрвета.
Све се руши: плотови и седала,
и широм зјапи опустела штала -
нема коња да с пута уморан дође.
Нема птица шумских и домаћих,
једино ћеш можда врану коју наћи.
Све је заборав и све старо гвожђе.
Опустео тор, качињак и кочак,
не дотиче их се ни поглед олак,
нису никоме брига ни девета.
Ветар нанео листа смет до смета.
Таљиге кисн конаку надомак,
пала им руда, поспадао точак
и истрла се боја са дрвета.
Све се руши: плотови и седала,
и широм зјапи опустела штала -
нема коња да с пута уморан дође.
Нема птица шумских и домаћих,
једино ћеш можда врану коју наћи.
Све је заборав и све старо гвожђе.
Нема коментара:
Постави коментар