ПИСМО СА МЉЕТА - Десанка Максимовић

Пишем ти из далеких простора,
из времена далека,
чак са Мљета.
Пишем ти преко мора,
чак из двадесетог века.

Језера су на Мљету и сад иста,
и сад над њима вечером лебди
измаглице сета
и вода се ућути као сећања
и као сећања пригушено блиста.

Ништа важно овде се не мења,
ништа што природа једном изуме.
Истоветно је обалско камење
и чукншума средњевековне шуме

и сад је пуна борова, смрека, вења;
по удолинама рађа исто воће,
има винове лозе  и маслина,
и пуно зелених рудника самоће
и завереничка тишина.

Пишем ти на камену на коме си можда
одмарао се кадгод после лова,
на коме си можда просањао мало.
Пишем ти из далеких векова
као преко деветих таласа:
све што је природа створила,
исто је и овога часа.