Више књига но камена и опека
у тврђави древној на Калемегдану,
но у средњовековном самостану.
У њима рој мисли, реке туге, смеха,
да им се предаш, узалуд те чека.
Можеш их читати стотину у дан
у кутку каквом тишином заветану,
прочитао их не би за свог века.
Сунце им упекло у златне наслове,
ти не видиш ни како се која зове,
а оне ти се осмехују, нуде,
оне ти пружају својих двери кључе.
А ти одлазиш беспомоћан, утучен,
и дуго ти још после тешко буде.
у тврђави древној на Калемегдану,
но у средњовековном самостану.
У њима рој мисли, реке туге, смеха,
да им се предаш, узалуд те чека.
Можеш их читати стотину у дан
у кутку каквом тишином заветану,
прочитао их не би за свог века.
Сунце им упекло у златне наслове,
ти не видиш ни како се која зове,
а оне ти се осмехују, нуде,
оне ти пружају својих двери кључе.
А ти одлазиш беспомоћан, утучен,
и дуго ти још после тешко буде.
Нема коментара:
Постави коментар