ПОТАЈНИ ПЕСНИК - Десанка Максимовић

Низ залудних, основаца, гимназиста,
пролази сајмом и збира шаренило
безвредних листића, узима што било,
узгред само књигу покоју прелиста.

А излога је и полица триста.
Крупна слова, боје, одасвуд те маме,
каталози, афише, рекламе -
и све трепери, свуд позлата блиста.

Уз срамежљив и преплашен смешак
један дечак књигу песама помеша
кришом са хрпом каталога разних.

Узе је жудно, ко воћку, ко пурењак.
Помислих крађа књиге стихова је знак
да се у дечаку рађа песник потајни.