Добриши Цесарићу
Могла би се десити изненада
као велико светло чудо,
пасти на жеђ срца као мана,
могла би нас понети лудо,
судбинска, од младости још чекана.
У пријатељству ком не знаш разлога
притајено би могла да се пробуди,
иза привидно равнодушна слога
вребати би нас могла немо,
нићи као клица усред студи.
Могла би нам бити судбином понуђена,
а ми да је примити не можемо,
могла би нас однекуд позвати,
а ми да је не чујемо.
Тако док љубав чекамо судбинску,
док пролазе кратки заноси и греси,
низ и низ обмана,
нечекана
смрт нам се деси.
Нема коментара:
Постави коментар