Људски мозак је чудновата справа.
Сад мук је у њему као пред олују,
сада наједном зачујеш бола гују
слично змији кад шикне између трава.
Мешају му се често снови и јава,
новорођених речи се шапати чују,
чудно како се саме од себе кују,
стане их у мислима врева права.
Мисли као бројеви компјутера,
не знаш често пут кога иду смера -
у будућност или прошлост васионе.
Буде сањив некад, и као из ништа
упале се иза чела сва огњишта
и заборављена сећања зазвоне.
Сад мук је у њему као пред олују,
сада наједном зачујеш бола гују
слично змији кад шикне између трава.
Мешају му се често снови и јава,
новорођених речи се шапати чују,
чудно како се саме од себе кују,
стане их у мислима врева права.
Мисли као бројеви компјутера,
не знаш често пут кога иду смера -
у будућност или прошлост васионе.
Буде сањив некад, и као из ништа
упале се иза чела сва огњишта
и заборављена сећања зазвоне.
Нема коментара:
Постави коментар