Песниче, љубимче бога Световида,
ноћас пишеш песме, види се из сјаја
на прозорском окну твојих одаја,
види се кроз дрво, камен зида.
Зидови су око песника биљурни
у часу када се рађа песма,
светли се ореол његовога несна,
људи сањају светлост кад песник бди.
Старости немају ни песник ни бог
рекао је из срца ојађеног
и под старост млад наш славни Тин.
Световида и њега ватре бог
обдари вечним жаром срца свог,
они су под истом звездом рођени.
ноћас пишеш песме, види се из сјаја
на прозорском окну твојих одаја,
види се кроз дрво, камен зида.
Зидови су око песника биљурни
у часу када се рађа песма,
светли се ореол његовога несна,
људи сањају светлост кад песник бди.
Старости немају ни песник ни бог
рекао је из срца ојађеног
и под старост млад наш славни Тин.
Световида и њега ватре бог
обдари вечним жаром срца свог,
они су под истом звездом рођени.
Нема коментара:
Постави коментар