ИГРАЛИШТЕ У ПОРТИ - Десанка Максимовић

Крај цркве на Проте Матеје плочи,
неупућени ни у једну од вера,
у друштву скакаваца, птица и гуштера
играли смо се од јутра до ноћи.

Предвуковска непозната нам слова,
урезана у камене букваре,
гледали смо као необичне шаре
украсе старих црквених гробова.

И сад, ма где крај црквеног прага,
кад замиришу измирна и влага,
на ум ми падне наше игралиште

где горе на сав глас косови пиште,
а доле труну прадедовске кости.
Наш бог сеоски нека им душу прости.