понедељак, 25. мај 2015.

НЕВИДЉИВА ЗЕМЉА - Десанка Максимовић

У ту земљу сваки час клиснем.
Нису тамо шуме, ливаде цветне,
само далека, драга бића сретнем,
као облаке или снове присне.

Кад год што у мени потамни, врисне,
сваке стрепње и туге боговетне
тамо побегнем од ове несретне
на земљи стварности, хладне, закулисне.

За ту земљу ми не треба пасоша,
пут не стаје ни златника, ни гроша,
доста је само бритва каквог бола.

На граници саме шире се вратнице
као да је прелећу невине птице
којима треба тек божја дозвола.