РЕЧИ КАО ТАКВЕ - Десанка Максимовић

Волим речи и ненанизане
у стихове и у реченице,
ко сељак ван класа - зрно пшенице
шумар ван дрвета - и саме гране.

Волим их као јагоде необране
сакривене гдегод под листом
као белутке у потоку чистом
ван путање којим су поплочане.

Волим их у речнику, на гомили
без икаквог мисаоног реда,
волим јој глас и како изгледа.

Реч ми се и ван песама мили,
као тврдити сам звек сребрењака,
као свирци и комадић стакла.