уторак, 26. мај 2015.

ЗВОНА - Десанка Максимовић

Све јутро боговетно грлице грчу,
стрехе се њихових грленика пуне,
заглуши их свакичас кликтај жуне
загњурене негде у смрчу.

Ситни цвркути кроз траву трче,
чује се кад о стабло детао кљуне
и зрикавчеве затегнуте струне
не престају цвилети од јуче.

Наједном с високог торња звона
- као да се занихала васиона -
преливају се преко обала слуха.

Не чује се више детлић, жуна, шева.
Свемир горе нешто важно пева
и поверава мом чуда жељном духу.