среда, 27. мај 2015.

НЕСАНИЦА - Десанка Максимовић

Сова несанице за нечим ноћас трага.
Сад је врх глечера, сад врх полутара,
све у круг око земаљскога шара,
стално се враћајућ до истога прага.

Застане и опет у круг совуљага
кроз гробља сећања напуштена, стара,
сумње буди, куле у зраку ствара,
у тешке мисли се отисне бестрага.

Све у ковитлац у коло из кола,
али увек стаје крај истог бола,
у тешких мисли заплива океане,

сад на земљи, сад у свету снова.
И опет вечно будна несна сова
застаје крај једне исте ране.