понедељак, 25. мај 2015.

ЛИСНИ КРЕМАТОРИЈ - Десанка Максимовић

Скупљају сухо лишће широм парка,
нарастају га високи стогови,
и сипе опет около листови нови,
и умире на свој начин лиска свака,

лишчица бакарна и лишчица жарка
и лиска која још се с душом бори,
ниједна не би хтела у крематориј,
слепљена уз тле као златна марка.

А можда ће и да их подаве,
пловиће као мртве звезде дуж Саве
и бити постеља за штке, за ослиће.

Чујем ветре, а можда и птице плачу,
одвозе лишће у воду, на ломачу,
у коме су пролетос гајиле птиће.