Волео месец звезду златних веђа,
ноћу лутао понад њена двора
докле год га с неба не отера зора.
А једном кад не успе прећи међе
пренасељених на небу сазвежђа,
спазише људи ватру метеора
пад са њеног сазвежђа до понора
од свих дотле, веле, и лепша и ређа.
Зато је месец сад блед и загледан
у васионски испод себе бездан
где погашени леже метеори.
Верује угледаће срце њено
у метеора кршу поломљеном
где још давним пламеном гори.
ноћу лутао понад њена двора
докле год га с неба не отера зора.
А једном кад не успе прећи међе
пренасељених на небу сазвежђа,
спазише људи ватру метеора
пад са њеног сазвежђа до понора
од свих дотле, веле, и лепша и ређа.
Зато је месец сад блед и загледан
у васионски испод себе бездан
где погашени леже метеори.
Верује угледаће срце њено
у метеора кршу поломљеном
где још давним пламеном гори.
Нема коментара:
Постави коментар