Самује на пропланку стари цер,
његови вршњаци времена су плен,
црвима расточен сусед му клен,
кладе храстова засула свуд ивер.
Навраћа му само ветар земљомер
и задржи се тек покоји трен,
протрчи луталица пас заморен
и понекад ловцем прогоњена звер.
Стоји тако без вршњака, сам самцит,
буде некад ветра, кише, снега сит
и зрака сунца као челик чиста
који му засени и замагли вид,
и буде га од помрлих другова стид
што још живи, јоште шуми и листа.
његови вршњаци времена су плен,
црвима расточен сусед му клен,
кладе храстова засула свуд ивер.
Навраћа му само ветар земљомер
и задржи се тек покоји трен,
протрчи луталица пас заморен
и понекад ловцем прогоњена звер.
Стоји тако без вршњака, сам самцит,
буде некад ветра, кише, снега сит
и зрака сунца као челик чиста
који му засени и замагли вид,
и буде га од помрлих другова стид
што још живи, јоште шуми и листа.
Нема коментара:
Постави коментар