НЕСРЕЋНИК - Десанка Максимовић

Иде улицом насумице божји створ.
Тако иде пастир кад погуби стада.
Да бар птице запевају изненада,
да га бар чека негде људски разговор.

Иде. Прати га мисли суморан хор.
Тако се осећа чувар винограда
кад му га коњица погази града.
Срце му се стегло у Гордијев чвор.

Да бар пријатељ однекуд налети,
да му дође усурет какво дете.
Иде насумице, не диже капке очне.

Тако је просјаку кад га шиба ветар,
путнику кад у мочварни зађе честар
и у тресет тонути почне...