уторак, 26. мај 2015.

ШУМСКИ ХРАМ - Десанка Максимовић

У дубокој шуми као у храму.
Позлата опалог лишћа светлуца
и мачују се димискије сунца
залутале у предубоку таму.

Ходам кроз шумске тишине осаму,
гавран један недалеко гегуца,
очи му као дијамантска пуцад, -
и он у неку утонуо чаму.

Идем, хтела бих шуми до олтара
где се мртва зверад под лишћем одмара,
где стражу чувају борови апостоли,

где сунце када кроз круна процеп продре
упали понеко кандиоце модро
и као кост засветли суварак голи.