СУДБИНА РЕЧИ - Десанка Максимовић

Нађох те у старој књизи као сух
цвет очуван у хербаријуму;
у песника давног рођена си уму,
у исти мах и реч и њен дух.

Тужна си ко да те од мутне реке чух
што тече кроз јаруге тамних шума,
или прочитах на стећку крај друма,
у исти мах и реч и њезин дух.

Оживећу те у свом стиху неком,
да нестанеш опет са овим веком
кад стихови узму други смер.

И то ме боли - као да, у љуту
животу људском, саму, незбринуту,
остављам кћер.