НА КАВКАЗ НЕ ТРЕБА У ПО ДАНА ИЋИ - Десанка Максимовић

На Кавказ не треба у по дана ићи
кад му се оцртају зелене веђе
и процепи постану шири, понори плићи,
дрвеће ређе,
кад се сваки камен на путањи види
као у дечјој књизи крупна слова,
кас нестане ноћног шумског тајанства,
кад се не чују ћукови сова.

Ја га волим кад се сутон згусне,
кад се корачајући шумом стрепи,
кад се пробуде понори и процепи,
кад се тама у гране заплете
и тајна на свакој окуци запљусне,
а гора проговори језиком нејасним
као дете.

Волим да у сутон планином наиђем
и читам њене стенографске знаке,
да ме жбун таман уплаши као авет,
да ми се змијом учини уски богаз.
Волим Кавказ кад га сплете олује павит,
кад почне над њим подмукло да тиња
заоблачних муња плавет.