ЗЕМЉА ГДЕ СЕ РОДИО ОНАЈ ШТО МЕНЕ ЉУБИ - Десанка Максимовић

Земља где се родио онај што мене љуби
најлепша је од свих на свету:
снегови су у њој чисти жртвени голуби;
небом мириш прашници  у цвету.

Шумно и слатко потоци теку горски,
брже од крви заљубљеног младића;
ливаде су зелени безадни морски;
врхове грле магли мирисна бића.

У земљи тој уза ме верно хода
и чува ме од зла тихи рој његових снова.
Проспу се преда ме црвена срца јагода,
водопади ме нишу сву ноћ попут белих духова.

Чиме ли ја свему у њој љубав безумну усадих?
Кад пролазим планине се размичу и ћуте,
клекне преда ме милион борова младих,
као пред краљицом јеле простиру скуте.

У крају том са сунцем причају хладни глечери,
у анђеле гледају високи обронци груби.
Па ћу и ја бити близу, већ прве рајске вечери,
земљи где се родио онај што мене љуби.