Густаву Крклецу
Благо теби, Густаве,
ни свемир ти туђину не значи.
У лету
кроз небеса девета
затећи ћеш пријатеља
и на Месецу и на Вечерњачи.
Био си увек жељан далека света,
сва поднебесја била су ти уска,
уско широко море без обала,
и одвећ мала
њива коју опаше опута овнујска.
Ниси знао границе
између Поморавља и Подравине,
између коте
босанске и загорске планине,
подједнако драго било ти је небо
северне и јужне
Земљине полулопте.
Ни сад
када си путник кроз васиону посто,
не признајеш никакве препреке
која ти лету смета,
не признајеш никаквих граница,
ма био то и безваздушни простор
између планета.
Тебе се, Густаве,
сад не тичу међе
између овога и оног света,
између ноћи и дана,
као што те се нису тицале некад
између језера где лопоч цвета
и далеких океана.
Нема коментара:
Постави коментар