ПРОСЈАК - Десанка Максимовић

Човек га не заобиђе у луку,
подари му људскости златник,
зна свако је у понечем патник
и нехаји могу да га дотуку.

Зна и срећан има какву муку,
и богаташ је можда гладник,
свако може осванути јадник
свакоме треба пружити руку.

Био странац или био у роду,
човек се осмехне у мимоходу,
нека осети како је примећен.

Из самилости може и да слаже,
ко и не чека, утеху му каже.
Човек дели око себе мале среће.