БОР НА БРАЧУ - Десанка Максимовић

Изнад мене смарагд ваздушасти
борових грана
и на њима јата гаврана
скамењена ћуте.
А можда су и гнезда ласта
или гнезда оса,
можда и почађала кандиоца.

Лежим од јутра чекајућ залуду
неће ли прхнути те одозго птице,
неће ли се зачути оса
или засветлети кандилце.

Предвече маестрал духне
и с ћудљивошћу лудом
пообара с дрвета варке -
неким чудом
претворене у шишарке.