"И ЦВРЧИ ЦВРЧИ ЦВРЧАК" - Десанка Максимовић

Назоров Брач као срце у човеку
у пространству пучине и зрака
куца из камена, бусена, чвора смреке
звонким билом хиљаде цврчака.

Када сенка облака и прамен сјаја
по острву немирно закорача,
мислиш Назор лебди изнад завичаја
жељан увала и кршева Брача.

Мрачи се, а све је јоште ужарено,
мирише ваздух разгрејаном смолом
и сух бусен траве мирише на сено
у пределу каменитом, полуголом.

Крш личи негде на разорен градић
и има драж старине и сиромаштва,
тек негде залута зелен виноградић,
бресков сад, смоква, омалена башта.

Млад месец рогове у облаке забо
а острвом још се не смирује зрика.
То свет цврчака одасвуда јамбом
понавља име мртвога песника.