среда, 27. мај 2015.

ЧОВЕКОЛИКА БИЉКА - Десанка Максимовић

Рађању својих стихова често се чудим.
Можда сам човеколика рођака биља
из врсте познатих јабука родиља -
са свим око себе везани су људи.

Свакога се пролећа воћњак пробуди,
јабуке сјаје од цветног изобиља
несвесне узрока цветању ни циља,
а мене оспу чежње, пролећне ћуди.

И радујем се и зачуђено питам
откуда ми сокова воћа ритам
у крви и у мозга вијугама.

Ускоро ће стати јабука да вене,
мутне песме вихор кидаће са мене.
И снег ће нам нападати по гранама.