ЈАГАЊЦИ - Десанка Максимовић

Ви што само за рудна блага наше земље знате
дођите да видите наше пролеће
испод Медведника и Каблара
како цвета цвећем мартовске јагњади,
како се беле од ње предели млади,
како пропланке и лугове немирно шара.

Дођите да видите наше младиће
испод Каблара
што расли су покрај ножа и пушке,
чије су речи и црте мирне, мушке,
као сечива стара, -
како с милоштом првих чобана
истерују стада на стазе,
како се стуже кад цвет бели згазе -
јагње мартовско од недеље дана.

Дођите да видите како се изражава
наша стидљива нежност немушта,
како тек прогледало јагње, прозебло,
војник дигне из росних трава
и у недра топла себи спушта.

Ви што причате о суровости
наше девојке што бомбе баца,
Будите с пролећа код нас гости
и видите њено лице како седи
у белом венцу од јагањаца.

Гледајте је, док заљубљена у врту ради,
како место птице распеване
с чежњом ослушкује у мартовске дане
детињски благо дозивање јагњади.

Ви што су вам само зната
рудна блага Бора и Мајдан-пека,
завирите у нашу душу, пуна је злата,
и на копаче чека, чека.

Разгрните наших душа налазишта,
према њима сваки мајдан света мало значи,
све злато наше земље није ништа.
Разгрните наших душа налазишта,
ви далеки злата истраживачи.