ПРОЛЕЋЕ ГНЕЗДО ГРАДИ - Десанка Максимовић

Мирише снег на корен љубичице:
пролеће гнездо гради испод снежног смета.
Листају реке, ветрови, дрвета;
смеје се на кори бубино испавано лице.

Пролеће у облаку гнездо гради:
легу се немирна јата голубова.
Из неба руменог као пруће врба и зова
рађа се сунце, голуждрави орао млади.

У наручју мом пролеће гнездо гради:
руке су ми уморне као од старог вина,
и чело тешко од вртоглавица.
Иста је песма срца и песма клица
што ничу јутрос из земље дубина.

Заједно под птичји и мој кров љубав долеће;
заједно душа пева с биљним соком,
и крв тече истим кривим током
са бујицама у пролеће.