Има у души мојој ожиљак који само у сну боли.
Дању се смејем и не осећам га, а у ноћ он нејасно тишти хладноћом успомене на неку смрт.
И не знам од ког бола он је остао, и да ли је то било јутро или сутон кад се урезао у моју душу.
И често се бојим: можда он није траг прошлости, можда је тамна слутња на нешто болно што душу очекује.
Нема коментара:
Постави коментар