БАЧЕНИ КАМЕН - Десанка Максимовић

Ко је убацио камен у мирну воду?
Била је бистра као сан детета малог,
заставши часом у хучноме ходу
после дугога пута додијалог.

Сунце поподневно се нихало изнад тајни,
далеко су биле све радости и муке,
далеко остали брзаци завичајни,
понори, вртлози и сулуде хуке.

Ко је убацио камен сред воде мирне
и сетио је прохујалих бујица?
Ко се усудио у сан њен да дирне,
да скине вео ћутања јој с лица?

Ко је дигао са дна успомене и прах песка,
што лежаху сахрањени и пуни мира?
Ко је то, скривен иза врба и леска,
бацио камен сред тихог вира?