ЗАСАД - Десанка Максимовић

Једном је овде расло дрво,
сад као да га није било.
Око њега плот од прошћа
оплетен прућем,
сад као да га није било.
Свраћала је ту птица гошћа,
сад као да је није било.
Сунчао се виноград у близини,
чуварева у њему кућа,
сад као да их није било.
Лебдела над пољем зрачна свила,
сад као да није била.
Допирао из шуме мирис вења,
сад као да га није било.
Рађала се мисли и осећања
 мени поколења,
сад као да их није било.
Само се на небу засад,
само се на Млечном Путу
ништа не мења.