Упорно корачам рубом бездана
по камењу које се рони,
око мене ровци, гаталинке, мрави,
доле вековима неосветљиван мрак
и у њему мало воде
у коју се стрмоглавио
самоубица зрак.
И мене неодољива жеља вуче
да дно бездана загледам,
опија мисао да само трен,
само паучинаста нит
дели од тајне.
Треба само скочити доле
у понор окомит.
по камењу које се рони,
око мене ровци, гаталинке, мрави,
доле вековима неосветљиван мрак
и у њему мало воде
у коју се стрмоглавио
самоубица зрак.
И мене неодољива жеља вуче
да дно бездана загледам,
опија мисао да само трен,
само паучинаста нит
дели од тајне.
Треба само скочити доле
у понор окомит.
Нема коментара:
Постави коментар