ПРОСЈАК - Десанка Максимовић

Просјак је слазио путом
малом у дољи селу,
комад вечерњег неба
носио је на челу.
Около по пољу жутом
зрело је море хлеба.

Зрео је у срцу влата
нечији хлеб мек и бео.
Крај поља пуног злата
уморан просјак је сео.

И он, чији неће бити
са тога богатог поља
ни клас, ни слама, ни плева,
радосно погледа у небо
и поче да пева.